Досељавање Срба на подручје Баније

Банија је источна област Епархије горњокарловачке. Углавном обухвата предјеле између Уне и Купе, и од Петрове горе на југозапад према Двору на Уни. Дио Јужне Баније између Зрињске горе и Уне насељен је Србима још за вријеме турске управе, када је насељен и предио око Козаре у Босни. Банија као војна област била је подјељена на двије крајишке регименте: глинску и петрињску. Ове двије регименте налазиле су се под врховним заповједништвом хрватског бана све од године 1704. Отуд и назив Банија.

Предио око Сјеничака према Купи био је ненасељен још почетком 17. вијека. Иако никада није био коначно освојен од Турака, близина границе уљевала је страх, па се није нико могао рјешити да се ту настани. У то вријеме у Перни постоје само три куће. Чим су Турци потиснути од Петрове горе, породица грофа Драшковића предузима кораке да насели своје имање око Сјеничака. Најприје видимо неколико насељених кућа у Утињи, а одмах затим Сјеничак насељава 80 српских породица. Године 1718. грофица Магдалена Драшковић моли кнеза Милослава Карапанџу да насели у Требињи, петнајстак километара од Карловца, колико највише може српских породица. Грофица је од досељеника тражила кметску послушност. Ово је био изузетак, јер Срби никако нису хтјели да заснивају кметске односе. Требиња је и раније имала нешто српских досељеника, али је грофица жељела да свој посјед гушће насели.

Топуско и Перна под Петровом гором затим данашње парохије Кирин, Стипан и Бовић били су посједи загребачког бискупа. Из једног документа од године 1687. види се да је Кирин тада био насељен. Управници бискупских посједа тражили су од насељеника кметски однос, па је због тога дошло до побуне сељака 1701. године. Из једног извјештаја управника бискупског посједа из године 1699, видимо да су и тада вршена насељавања у Чемерници, Топуском и Перни.

У Доњој Банији имала је своје посједе породица хрватских великаша Кеглевића. Због својих посједа око Блиње они су се стално сукобљавали с Турцима. Петар Кеглевић насељава српске породице око Петриње.

Од појединих докумената о досељавању Срба на Банију, да поменемо један из године 1687. Хрватски бан Никола Ердели позива загребачког бискупа Мартина Борковића да дозволи насељавање Срба по Бовићу и кирину, гдје су се налазили бискупови посједи. Нешто касније петрињски гроф Фрањо Ердели, године 1693. поставља кнеза Петара Драшковића за главара Србима у Слабињи и другим околним мјестима. Године 1697. хрватски племић Петар Кеглевић доводи Србе у Кривају. Исте године Срби се насељавају и око Суње. Двијегодине касније насељена је Живаја.

За вријеме сеобе под патријархом Арсенијем  III Чарнојевићем доселило се на Банију око 11.000 нових досељеника. Ово досељавање јако је повећао број Срба на Банији. Раније је на подручју горње Баније било око 4.000 доељеника. Прије Сеобе, доња Банија слабо је била насељена због близине турске границе. За вријеме Велике сеобе у доњој Банији је насељено преко 40 села. Према попису од 1768. год. на подручју Епархије горњокарловачке било је 411 српских села 12.079 домаћинстава и 124.762 душе. Овај број учетворосручио се до почетка другог свијетског рата.

 

 
   

[новости] [епархија] [св.сава гк] [епископ] [историја] [манастир]
[публикације] [адресар] [ризница] [апел] [линкови]

Latinica

Copyright 2003 Gornjokarlovačka Eparhija.
Designed by SeRGio