Иларион Зеремски
(1920-1931)

Иларион Зеремски рођен је у Турији у Бачкој 27. фебруара 1865. Матурирао је у Српској гимназији у Новом Саду 1885. Једно вријеме учио је права у Пешти. 1890. завршава московску духовну академију. 1891. добива мјесто професора у карловачкој богословији. У богословији је на раду до године 1911. када је изабран за викарног епископа. 1914. као викарном епископу повјерена му је у администрацију Епархија горњокарловачка. 1919. године одлази на конференцију мира у Паризу као експерт за Војводину. 1920. изабран је за професора богословског факултета у Београду. Исте године изабран је за епископа горњокарловачког.

Владика Иалрион био је човјек научног духа. Дао је читав низ расправа из Светиг Писма Новог Завијета. Највише својих радова објавио је у Богословском гласнику, који је он 1902. године основао. Бавио се и питањима статистике. Написао је и опширну расправу: �Српски манастири у Банату�

И као епископ бавио се књигом и науком. Умро је 1. јануара 1931. године у Плашком. Положен је у камени саркофаг који је за живота правио и поставио у паперти плашчанске катедрале.