|
|
Петар Петровић Владика Петар родом је из Сремских Карловаца. Био је пострижник манастира Раковца а потом и архимандрит. За епископа горњокарловачког изабаран је 1774. а устоличен у Плашком 1775. Године 1784. против своје воље премјештен је у Арад. 1791. премјештен је у Беч за референта за српска питања при Илирској дворској канцеларији. Када је 1792. укинута илирска канцеларија, премјештен је на исти положај при Угарској придворној канцеларији. Чим је преузео управу епархије удањио је ранијег администратора Гавриловића. Убрзо је заволио средину и народ, па је уложио велики напор да поправи затечено стање и живот цркве крене напријед. У том правцу донио је више наредби и одлука. Његово управљање епархијом пада у вријеме Регуламента од 1770. који је ограничавао права митрополита и епископа и био срачунат на одвајање јерархије од народа. За његово вријеме донешен је такозвани Нови регуламент, гори од ранијег. Као епископ горњокарловачки доживео је доношење и такозване Деклараторије од 1779. која није значила бољитак за цркву, већ сужавање привилегија и подчињавање цркве грађанској власти. Владика Петар организирао је Епархијску конзисторију према уредби од године 1755. Он није могао да се одупре новим законима, али је има храбрости захтијевати од власти стриктно поштивање преосталих права датих народу. Подржавао је народ да не клоне у оним тешким временима. Умро је у Темишвару децембра 1800. године.
|
Атанасије Љубојевић |
|
|
[новости]
[епархија] [св.сава
гк] [епископ]
[историја] [манастир] |
|||
|
Copyright � 2003 Gornjokarlovačka
Eparhija. |
