Петар Јовановић је значајна личност српске цркве. Рођен је 18. фебруара 1800. године у Илоку. Гимназију и богословију свршио је у Сремским Карловцима. Од 1819. до 1829. биоје професор карловачке гимназије. Године 1830. прешао је у Србију гдје је постао секретар народног суда а затим и секретар кнежеве канцеларије у Крагујевцу. Једно вријеме радио је код митрополита Милентија Павловића (1831-1833). На препоруку митрополита Стратимировића кнез Милош га је приволио да се прими положаја београдског митрополита. Године 1833. посвећен је у Цариграду. Много је радио на организацији цркве у Карловачкој митрополији. Написао је устројство за духовне власти. Као црквени старјешина био је строг, али одличан организатор. Био је ангажиран у просвјетним питањима земље. Због династичких борби морао је напустити Србију. Када је 1859. кнез Милош поново дошао на владу, оклеветан код ионако подозривог кнеза Милоша, одлази у Сремске Карловце. Године 1859. повјерена му је епархија горњокарловачка. У овој Епархији остаје до године 1864. О митрополиту Петру доста је писано, па стога овдије смо се задржали само на наважнијим моментима његовог живота и рада.
|
Атанасије Љубојевић |
||
[новости]
[епархија] [св.сава
гк] [епископ]
[историја] [манастир] |
|||
Copyright � 2003 Gornjokarlovačka
Eparhija. |