|
|
Петар Јовановић благородни
от Видак Родио се у Сремским Карловцима 1768. Школовао се у Пожуну и Јени. У Јени је три године студирао богословске науке. Митрополит Стратимировић примио га је у свој двор и замонашио. Када је 1794. отворена карловачка богословија, Петар Јовановић постављен је за наставника. 1797. произведен је за архимандрита. Као архимандрит манастира Гргетега, године 1801, изабран је за епископа горњокарловачког. Устоличен је 27. септембра исте године у Плашком. Био је човијек њежна здравља па није подносио оштру климу у Плашком. Премјештен је у Вршац 1806. Манојло Грбић каже за епископа Петра да је био �ревностан и достојанствен архијереј�. Овакву оцјену заиста је и заслужио. Одмах по доласку у Епархију предузима најенергичније мјере за увођење катахизације школске дјеце и младежи. Катихизација је обухваћала дјевојке до 16 а мушкарце до 18 година. Катихизирање је одржавано код цркава. Ову новину радосно је прихватио народ, па се сваке недјеље код цркава окупљало и стао и младо. Послије службе Божије омладина би повела коло. Енергично је одбијао интервенције војних команди за премјештај свештеника. Свештенике који су преко војих лица тражили бољ мјеста, кажњавао је. У прољеће 1802. основао је у Плашком �Илирическу школу� у којој је лично предавао. У школи је предавао и протођакон Павле Хаџић, његов секретар. 1804. оснива у Плашком �Српску школу�. Епископ Петар Јовановић премјештен је у Вршац крајем године 1806. Управу Епархије горњокарловачке примио је сам митрополит Стратимировић. Административне послове водила је Конзисторија под предсједништвом Павла Хаџића. Епископ Петар оставио је у Епархији лијепо име. Умро је у Вршцу 9. децембра 1818.
|
Атанасије Љубојевић |
|
|
[новости]
[епархија] [св.сава
гк] [епископ]
[историја] [манастир] |
|||
|
Copyright � 2003 Gornjokarlovačka
Eparhija. |
