             |
Danilo Jak�ić
Danilo Jak�ić rođen je u Srpskim Moravicama na Bo�ić 1715, od oca Milete i majke Stojne. Jo� kao dečak odlazi u manastir Gomirje. Izgleda da je u to vreme duhovni �ivot u Gomirju bio na visini. V povelji koja je stavljena u jabuku ispod krsta na zvoniku pla�čanske katedrale 30. avgusta 1763, vladika Danilo ka�e za sebe: �Učiv se bo�estvenago pisanija u manastiru Gomirju". Od mladih dana �to u Gomirju �to u Pla�kom bio je uz vladiku Danila Ljubotinu, od kojeg je izgleda najvi�e naučio. Jo� 1748. godine patrijarh Arsenije IV hteo ga je birati za episkopa. Za vreme bavljenja u Pla�kom unijatskog vladike Teofila, jeromonah Danilo odlazi na parohiju u Sjeničak. Odmah po dolasku u Pla�ki episkop Pavle Nenadović dovodi ga kod sebe u dvor. Tu mu je bio od velike pomoći, a i pratio ga je svuda po Eparhiji. Kada je vladika Pavle godine 1748. oti�ao na sabor, jeromonaha Danila postavio je za svoga egzarha. Godinu dana kasnije Pavle Nenadović izabran je za mitropolita. Tada je proizveo jeromonaha Danila u čin arhimandrita. U to vreme umire kostajničko-zrinopoljski episkop Aleksije Andrejević, pa arhimandrit Danilo Jak�ić dobiva u administraciju obe eparhije. Godine 1750. Lika i Krbava odvojene su od kostajničko-zrinopoljske eparhije i pripojene Karlovačko-primorskoj eparhiji, a ukinuta sjeverinska eparhija pripojena je eparhiji kostajničko-zrinopoljskoj. Tada je za episkopa gornjokarlovačkog izabran Danilo Jak�ić a za Episkopa kostajničko-zrinopoljsko-sjeverinske eparhije Arsenije Teofanović, iguman manastira Grabovca. Odmah po�to je stigla carska potvrda Danilo Jak�ić je hirotonisan u manastiru Rakovcu 4. novembra 1751. Ustoličen je u Pla�kom 19. avgusta iste godine. Umro je 27 januara 1771. �ivot episkopa Danila ispunjen je velikim pregala�tvom i neverovatnim te�koćama. U Eparhiji se osećala sve veća vojna stega. Posle godine 1746. Austrija u celoj dr�avi sprovodi jedinstveni vojni sistem. Svuda se reorganizuju vojne komande. Do ove reorganizacije dolazi i u Baniji koja je bila pod vrhovnim zapovedni�tvom hrvatskog bana. Smenjuju se srpski oficiri i na mesto njih dolaze nemački. Oficiri počinju da prisvajaju zemlje. Dolazi i do buna, najpre u nekim mestima u Lici. Na ugarskoj dijeti u Po�unu 1751. plemstvo iz zapadnih krajeva tra�i čak i proterivanje episkopa iz Pla�kog, Kostajnice i Pakraca. Ali Beču tada nije konvenirala ovakva drastična politika pa je do�lo do izvesnog smirivanja. Marija Terezija god. 1753. preuređuje Srpsku hofdeputaciju na čije sednice od sada dolazi njen duhovnik. Iz Beča se intenzivira rad na uniji. Tako karlovački general �ercer zabranjuje episkopu Danilu da posećuje �umberak. Vladika se protivi, ali bez uspeha. Jedino uspeva da od carice dobije dozvolu za gradnju crkava u Smiljanu, Korenici, Debelom Brdu, Dabru, Budačkom i Vrhovinama. Ali i pored svega toga vojna vlast maltretira sve�tenike. Episkop Danilo odlazi sa mitropolitom Pavlom Nenadovićem u Beč, kako bi tamo prikazao prilike u svojoj eparhiji. Mitropolit Pavle Nenadović u usmenom razgozoru s caricom izneo je prilike u zapadnim eparhijama. Mitropolit je ukoren kasnije �to je ba� carici �zlobno prebacio� za prilike u pomenutim eparhijama.
Godine 1768. umire mitropolit Pavle Nenadović. Sabor za
izbor novog mitropolita sazvan je krajem godine 1769. Iako je episkop
Danilo imao obezbeđena 44 glasa a Jovan Borđević svega 29 glasova, zbog
protivljenja carskog izaslanika nije izabran. Unija u �umberku O naseljavanju �umberka već je bilo reči. U prvo vreme duhovne potrebe obavljali su sve�tenici koji su se doselili s narodom. Kasnije Gomirje je davalo duhovnike za ovo područje. Kada je godine 1611. osnovana marčanska unijatska eparhija i �umberak je potpao pod duhovnu vlast marčanskih vladika. Prema jednom dokumentu iz godine 1706. gomirski iguman Vasilije dobiva dozvolu da u �umberku sakuplja priloge. Slična dozvola postoji i iz godine 1721. Ovo znači da su se �umberčani i dalje dr�ali Gomirja i svoje vere. Kada je egzarh patrijarha Arsenija III Hristifor posećivao Gomirje, obi�ao je i �umberak. Ne postoje dokazi da je mitropolit Atanasije Ljubojević, prvi vladika gornjokarlovački imao ma kakvih smetnji u �umberku. Kada je godine 1734, s odobrenjem Beča, osnovana Sjeverinska eparhija, njen episkop u tituli ima i naslov ��umberski". Kao �to je poznato, sjeverinska eparhija po nalogu Beča ubrzo je ukinuta, a svakako u interesu sprovođenja unionističke politike. Godine 1750. u �umberku su slu�ila dva sve�tenika, ali ubrzo oba umiru. Te godine karlovački general izdaje naredbu da ni jedna kuća u �umberku ne sme primati gomirske kaluđere. Znajući za prilike u �umberku vladika Danilo je jo� pre hirotonije molio mitropolita da mu izda dekret i za �umberak. Posle smrti dvojice �umberačkih sve�tenika, Pru�čevića, unijatski vladika Palković na Jovandan 1751. poziva �umberačkog đakona Janka Prusca da bi ga nagovorio za uniju. Đakon Janko odbija da pristupi uniji. Odveden je u Karlovac gde je mučen u zatvoru. Prema izve�taju vladike Danila poslatom u Beč, đakon Janko bio je opkovan kao najveći zlikovac. Umro je u zatvoru. U svojoj �albi Beču na prilike u �umberku vladika Danilo naveo je imena 17 pravoslavnih sve�tenika koji su slu�ili u �umberku. On tra�i iz Beča posebnu komisiju radi utvrđivanja pravog stanja. Karlovački general predla�e Beču da se vladici Danilu ubuduće zabrani svaki pristup u �umberak. Svoj predlog motivi�e time �to je unijatski vladika Palković �najmilostivnije potvrđen� od carice. Karakteristično je da je vladika Danilo, a verovatno da su to činili i raniji episkopi, u svojoj zakletvi prilikom ustoličenja izjavio da neće napustiti svoju pastvu u �umberku. Unijatski episkop Palković postavio je u �umberku svoje sve�tenike. Uzalud se narod protivio. U jednoj predstavci vladici Danilu od godine 1758, �umberčani ka�u: �Molimo te, bla�eni vladiko, najpokornije, da izvoli� ovu na�u nevolju Ekselenciji, na�em gospodinu Arhiepiskopu i mitropolitu (izlo�iti), neka bi se on smilovao, pa neka nas siroma�ne �umberčane, koji nismo unijati preporuči milosti njezinog carskog veličanstva�. Dalje mole da im vladika po�alje pravoslavne sve�tenike, kakve su imali do godine 1750. kako bi mogli u �svojoj jerusalimskoj vjeri �ivjeti i umreti". �alba je dostavljena Beču. Beč pro forma naređuje generalu da opozove zabranu da vladika odlazi u �umberak. Ali, najverovatnije tajnim kanalima podr�an iz Beča, general nije opozvao zabranu. Istina, vladici general dozvoljava da �prolazi� kroz �umberak, ali mu zabranjuje svako zadr�avanje u �umberku (fiksum domicilum). Na ponovnu vladičinu molbu koju je potpomogao mitropolit, iz Beča je javljeno da će posebna komisija ispitati prilike u �umberku. Komisija nikada nije stigla nego je u Beču uzet na znanje izve�taj generala Beka, koji je �popis� pravoslavnih porodica dobio preko svojih oficira. To je bilo godine 1768. Iste godine umire mitropolit Pavle Nenadović. Novi karlovački general Prajs izve�tava Beč da je unija gotova stvar. Iz Beča vladici prete te�kom kaznom ako i dalje bude insistirao za duhovnu vlast nad �umberkom. Jo� godine 1753. iz Beča je naređeno da se iz Marče preseli u Pla�ki i Gomirje osam pravoslavnih kaluđera. Nema podataka da su se ovi kaluđeri zaista i preselili. Godine 1755. Marča je predana fratrima Pijaristima. Vladika Danilo te�ko je du�evno podneo gubitak �umberka. Isto tako narod se osećao uvređenim zbog toga �to je Beč omeo njegov izbor za mitropolita. U eparhiji je to komentarisano. Do�lo je do zatvaranja sve�tenika. Zatvoren je i pla�čanski paroh Ilija Latas. I sam vladika je optu�ivan da buni narod. God. 1770. on po drugi put odlazi u Trst da miri Srbe i Grke. Po povratku iz Beča odlazi u Medak gde je dovr�avao vladičanski dvor i �kolu. Umro je u Pla�kom 27 januara 1771. Vladika Danilo Jak�ić ima velikih zasluga za crkvu. Svojim strogim ličnim �ivotom stekao je veliki ugled. Narod ga je visoko cenio, smatrajući ga uistini svetim čovekom. O njemu se najpohvalnije izra�ava i Dositej Obradović. Sagradio je katedralu u Pla�kom koja je osvećena 30 avgusta 1763. Ove godine 1963. na praznik Pokrova Bogorodičnog svečano je proslavljena u Pla�kom 200-godi�njica katedrale. Veliku pa�nju poklanjao je manastiru Gomirju. Darivao ga je knjigama i ode�dama. U manastiru Gomirju osniva ikonopisnu �kolu u kojoj je poučavao domaće učenike Simeon Baltić, monah iz Hopova. Godine 1764. kod Baltića su učili ikonografski zanat Luka Nik�ić, Jovan Grbić i Borđe Mi�ljenović. U Medku je osnovao bogoslovsko učili�te. Tu je počeo da zida novi dvor, �kolu i crkvu, koje za �ivota nije uspeo da zavr�i. Posle njegove smrti eparhijska imovina u Medku prisilno je prodana dr�avi. U dvoru je uređen oficirski kvartir. Pre smrti �kolu je bio delimično zavr�io i u njoj je radilo jedno odelenje bogoslovskog učili�ta. U Pla�kom pored dvora sagradio je kuću za prenoći�te sve�tenika. Vladika Danilo bio je retko plemenit čovek. Manojlo Grbić pominje jedno njegovo pismo iz Beča od godine 1759, u kome preporučuje svom zameniku igumanu Aleksiću da siroma�nim kom�ijama pomogne uzorati ba�te. O vladici Danilu pohvalno se izra�ava grof Hadik u poverljivom izve�taju Beču sa sabora 1769. Vladika Danilo Jak�ić i po ličnom �ivotu i po zaslugama čini čast Eparhiji gornjokarlovačkoj. |
Atanasije
Ljubojević |
|
|
[novosti]
[eparhija]
[sv.sava
gk]
[episkop]
[istorija]
[manastir] |
|||
|
Copyright � 2003 Gornjokarlovačka
Eparhija. |