Никанор Иличић
(1947-1951)

Никанор (крштено име Недељко) Иличић, рођен је године 1906. у Новом Бечеју у Банату. Основну школу завршио је у родном мјесту, нижу гимназију у Великом Бечкереку а Богословију Св. Саве у Сремским Карловцима. Године 1930. дипломирао је на Богословском факултету у Београду. Исте године замонашио га је у манастиру Крушедол тадашњи архимандрит а послије Епископ горњокарловачки, блажене успомене Сава Трлајић. Рукоположен је за ђакона на Аранђеловдан 1930. Службовао је као суплент а потом од 1933. и као професор гимназије у Великом Бечкереку.

Још као професор владика Никанор бавио се пресветим и другим црквеним питањима. Сарађивао је у Патријаршијском гласнику и Духовној стражи. Учествовао је у раду више професорских конгреса. За Епископа горњокарловачког изабаран је 1947.  и исте године на Други дан Духова хиротонисан.

Епископ Никанор је човијек са изразитим смислом за црквену организацију и цркврни поредак. Одличан је познавалац литургичких питања. У Епархији горњокарловачкој затекао је тешке прилике и несређено стање. У настојањима око повратка свештеника и оживљавању црквеног живота, нарушио је и здравље. 1951. године премјештен је за епископа сремског а послије прелази у Нови Сад. Напори Епископа Никанора значили су добар почетак у обнављању црквеног живота у Епархији горњокарловачкој.