Генадије Димовић
(1786-1796)

Рођен је у Шикалушу у Барањи 1710. Пострижен је у манастиру Раковцу. Дуго је био војни свештеник. У старијим годинама поново се вратио у свој манастир. 1781. у Раковцу је произведен у архимандрита.

На засједању Синода године 1786. попуњено је више епархија. По Манојлу Грбићу, за епископа горњокарловачког био је изабран Стеван Стратимировић, а за будимског Генадије Димовић. Стратимировић је био и потврђен за ову епархију, али прије одласка на дужност молио је премјештај. Тако он добива будимску епархију а Генадије Димовић потврђен за епахију горњокарловачку. Димовић је хиротонисан јуна мјесеца 1786. послије чега је одмах дошао у епархију. Епархијом је управљао 10 година. Умро је у Плашком 1796. у 86. години живота.

Уживао је љубав народа и свештенства. Много га је поштивао и митрополит Мојсије Путник. На чувеном Благовештенском сабору 1790. учествовао је са три свештена лица, седам официра и два трговца из своје епархије. Са њима �од стране племства� био је и ријечки посједник Арсеније Шакабента. Пошто није остварена одлука да се у Темишвару оснује болословија, ријешено је да се богословија оснује у Сремским Карловцима. Епархији горњокарловачкој одређено је да за издржавање богословије годишње даје 1.312 форинти.

Владика Димовић, иако стар, поправио је прилике у Епархији. Мијешање војних лица у црквени живот вратио је у оквире закона. Један официр који је малтретирао свештеника, на интервенцију владике, кажњен је са 300 форинти.

За вријеме владике Димовића дошло је у епархију доста свештеника из Босне од којих су многи једва знали читати. А било је и таквих који су знали читати али не и писати. О овом проблему писао је он митрополиту Путнику. Морално стање народао оцртао је у својој посланици од маја 1794. Настојао је да сједиште епархије пребаци у Петрињу, али није успио. На Благовештенском сабору предлаже да се сједиште епархије премјести у Карловац али није подржан.

Умро је у дубокој старости. Митрополит Стратимировић о његовој смрти забиљежио је у свом дневнику: �Умре же сеј ревнителниј епископ дне 20. децембра 1796, у шест сати по подне у Плашком�.