ПУБЛИКАЦИЈА: Манастир Гомирје (400-ти јубилеј манастира)


Предговор

Манастир Гомирје у Епархији горњокарловачкој остао је са својим монахињама и духовником једини центар православних Срба у Хрватској послије трагичних година грађанског рата од 1991. до 1995. године. Остали манастири су опустјели. У Епархији далматинској манастири Крупа, Крка и Драговић, у Епархији славонској манастири Пакра, Ораховица; смрћу архимандрита Милутина Манастир Свете Ане са једном монахињом и искушеницом. У Хрватској је једино још у Епархији загребачко-љубљанској манастир Лепавина остао са својим монасима и искушеницима у својој духовној служби.

Послије другог свијетског рата од 1941. до 1945. настао је тежак период за нашу Цркву јер су тадашње власти одрођавали народ од његове Цркве, супростављајући га сопственој Цркви, па чак га и наговарао да руши своје цркве, да прогони и убија своје свештенике оптужујући их чак да су криви за ондашњу трагедију у ратним збивањима. Посијано зло родило је горке плодове за тих 50 година; опустошене светиње и домаћа огњишта; много људских и материјалних жртава. Владика Симеон Злоковић са својим свештенством и монаштвом обнавља своју опустошену Горњокарловачку епархију као Скадар на Бојани, што дању сагради то непријатељ ноћу сруши, по оној народној: Земан гради, земан разграђује.

Доласком младог и енергичног Владике Никанора за кратко вријеме настају худе године рата, бијежања и смутње, поновног разорења светиња и за Србе њихово, речено језиком Библије, Вавилонско ропство. Све се ово поклапа са великим јубилејом за манастир Гомирје, његовог 400 годишњег постојања и вршења духовне мисије у српском народу. Епископи и свештеници из Хрватске морали су да се склоне са својим српским православним народом у Великој сеоби у Србију. Вољом браће Архијереја и одлуком Светога архијеријског сабора остао сам као Архијереј да са преосталим свештенством служим Богу и српском православном народу пабирчећи тамо гдје је још нешто преостало, као да некада код Јевреја што је било допуштено да се пабирчи на њиви са жетеоцима, шта остане.

Шта значи за нас овај 400 годишњи јубилеј постојања манастира Гомирје? Прије свега да не заборавимо његову историју коју нам је тако лијепо и зналачки написао наш драги прота Душан Кашић да крепи младе нараштаје. Историја је учитељ живота, то се учи у школи са првим лекцијама, а друго сјетимо се из Библије шта значе јубиларне године о којима се говори у 25. глави треће књиге Мојсијеве, која се зове Левитска када говори о грађанским законима. То мора да прочита сваки вјерујући Србин православни и треба да слуша ријеч Божију, ако жели да буде жив и да напредује на свим путовима својим! У таквим схватањима и размишљањима, понашањима и послушности Богу, имаће и овај 400 годишњи јубилеј свој смисао и осигураће нам још многе и многе такве и сличне јубилеје. Монахињама, свештенству и вјерницима Епархије горњокарловачке желимо духовно узрастање на славу Божију да и убудуће остану верни и привржени своме Богу у кога се једино уздамо.

 МИТРОПОЛИТ ЗАГРЕБАЧКО-ЉУБЉАНСКИ И ЦИЈЕЛЕ ИТАЛИЈЕ

ЈОВАН

 









 
 

[новости] [епархија] [св.сава гк] [епископ] [историја] [манастир]
[публикације] [адресар] [ризница] [апел] [линкови]

Latinica

Copyright 2003 Gornjokarlovačka Eparhija.
Designed by SeRGio