Јован Јовановић
(1783-1786)

Рођен је у Сремским Карловцима. Школовао се као питомац епископа темишварског, каснијег митрополита Вићентија Јовановића-Видака. Убрзо постаје старјешина манастира Хопова. Године 1783. изабран је за епископа горњокарловачког. У девцембру 1783. долази у Костајницу гдје је провео божићне празнике. У јануару одлази у Плашки и прима епархију од владике Петра. Свечано је устоличен у Плашком 14. марта 1784. Није се сродио с новом средином, па је у Плашком остао само три године. Премјештен је Нови Сад, а пошто је бачки владика Јосиф Јовановић-Шакабента премјештен у Вршац. Вршачка епархија је упражњена смрћу епископа Вићентија Поповића, поријеклом Бугарина.

По доласку у епархију епископ Јован упутио је народу и свештенству три посланице. У једној је говорио о дужностима, у другој о послу а у трећој о манама свештенства. У овој посланици било је ријечи о мантијама, чизмама, марамицама, бијелим рукавицама и о ношењу штапа. У посланици је напао све што је досад било трпљено. Није волио ни народну ношњу. Карактеристично је да је за упражњен у парохију у Кирину избор новог проте предлагао надлежном генералу! Сазидао је нови епископски двор у Плашком. Градњу двора покренуо је његов претходник епископ Петар Поповић. Године 1786. премјештен је у Нови Сад. Карађорђев устанак у Србији помогао је са два топа. Устанак је помогао и новцем, дајући 12.000 форинти годишње. Откупљивао је робље од Турака и лично посјећивао погранична мјеста.

Умро је у Сомбору 1805.

 

 

 

 

 

 

 

 


 


 

Атанасије Љубојевић
(1688-1712)

Данило Љуботина
(1713- 1739)
Павле Ненадовић
(1744-1749)
Данило Јакшић
(1751-1771)
Јосиф Стојановић
(1771-1774)
Петар Петровић
(1774-1784)
Генадије Димовић
(1786-1796)
Стеван Благородни
от Авакумовић

(1798-1801)
Петар Јовановић  Благородни от Видак
(1801-1806)

Мојсије Благородни
от Миоковић

(1807-1823)
Лукијан Мушицки
(1828-1837)
Евгеније Јовановић
(1839-1854)
Сергије Каћански
(1858-1859)
Петар Јовановић
(1859-1864)
Лукијан Николајевић
(1865-1872)
Теофан Живковић
(1874-1890)
Михаило Грујић
(1891-1914)
Иларион Зеремски
(1920-1931)
Максимилијан Хајдин
(1932-1936)
Сава Трлајић
(1938-1941)
Никанор Иличић
 (1947-1951)
Симеон Злоковић
(1951-1990)
Никанор Богуновић
(1991-1999)
Фотије Сладојевић

(2000-2004)

Герасим Поповић
(2004 - )

[новости] [епархија] [св.сава гк] [епископ] [историја] [манастир]
[публикације] [адресар] [ризница] [апел] [линкови]

   
 

Latinica

Copyright 2003 Gornjokarlovačka Eparhija.
Designed by SeRGio